Истинском духовном животу сам се учила од родитеља. Они нису ишли у храм, нису знали црквена правила, али су били врло морални људи, сачували су образ и честитост, високе захтеве у погледу љубави и пријатељства.
За тридесет година управљања митрополијом владика Амфилохије је подигао из рушевина и саградио је на стотине храмова и манастира, обновио је рад Цетињске богословије, основао је православни часопис и отворио је радио „Светигору“ у Подгорици.
Страшно искушење задесило је српски народ на Косову крајем прошлог и почетком новог миленијума. Цео цивилизовани свет је 1999. године гледао убијање Срба на Косову и ћутао је.
Видела сам да монахиње држе цедуљице с именима — сестре су читале имана за помен четрдесет дана. Како је то за мене било узвишено — монах се моли за људе! И толико сам пожелела да барем једном у животу прочитам имена...
У тренуцима радости узноси Му благодарење, а у тешким тренуцима прибегава Његовом Милосрђу и Љубави. Ова тежња да се Господ и свеци призивају у различитим животним ситуацијама била је узрок за настанак молебана.
Чинопоследовање проскомидије је повезано са сећањем на два важна догађаја и јеванђељске историје— Христово Рођење и Његову смрт на Крсту. Осим тога, управо у току проскомидије се помињу сви чланови Цркве
