Сестринство и братство

Како се појавило

Сестринство у част Преподобномученице Велике кнегиње Јелисавете Фјодоровне појавило се у Минску 1994. године. Све је почело када су парохијани новоотворене саборне цркве светих Петра и Павла почели помагати око ремонтних послова: чистити грађевинске остатке, слагати преграде. У то време је отац Андреј Леменшок већ био свештеник. Служио је у Саборној цркви и држао сабрања и беседе са парохијанима. Може се рећи да је из ових сабрања израсло сестринство.

По узору на своју небеску заштитницу и по благослову оца Андреја сестре су отишле да испуњавају Христове заповести тамо, где су љубав и брига биле посебно потребне, - у болнице и интернате за децу и одрасле. Данас сестринство броји више од 300 сестара милосрђа.

Шта раде сестре милосрђа?

Међу опскрбљенима у сестринству су пацијенти неколико клиничких болница у Минску, укључујући Психонеуролошке интернате за децу и одрасле.

На сусретима сестре говоре људима о Богу, разговарају са пацијентима о њиховим проблемима и потребама, читају духовну литературу, помажу да се спреме за Исповест и свето Причешће.

Поред болница, сестре имају послушања у црквеним продавницама, које су распоређене у различитим деловима Минска. Осим других обавеза у продавницама, оне се труде према својим могућностима да одговарају на питања, која људи постављају, говоре о црквеном животу, теше и надахњују.

Као што кажу многе сестре, њихово послушање- то је, уствари, начин живота. Да би имале унутрашњу снагу да носе љубав и бригу о људима, морају имати неки извор за ту снагу. Због тога сестре милосрђа често приступају Исповести и светом Причешћу. Сваке недеље је обавезно присуство акатисту Преподобномученици кнегињи Јелисавети Фјодоровној.

Како да постати сестра милосрђа?

Већ годинама се развила следећа пракса: људи најпре долазе на разговор са духовником манастира, протојерејем Андрејем Лемешоноком. Ако особа осећа жељу и снагу да се придружи делима милосрђа, она поставља духовнику питања у вези са тиме, то јест, на који начин ту жељу може остварити. Након добијеног благослова, будућа сестра одлази код старије сестре те исте здравствене установе, за коју је благословена посета. Такође јој се може понудити послушање по црквеним продавницама или манастирским радионицама. У почетку сестра ради заједно са искуснијом сестром. Након истека овог периода (који је за сваког различит) сестра добија своју одежду и самостално послушање.

“Веома је важно да ми свој живот посветимо не само нашим бригама и потребама, већ да почнемо да га дајемо и другим људима. У томе и јесте истина и снага Божија, која се у немоћи испуњава, благодарећи којој се и ми сами мењамо, долазећи у помоћ болесном човеку, човеку који је безнадежан, изгубљеном човеку. Кроз нас Господ даје реч утехе тим људима. Истовремено и ми сами растемо духовно. То је веома важно за нас, зато што свет навикава човека на егоизам: живи за себе, каква је разлика како други живе! Зато служење сестара милосрђа, где човек даје своје време, снагу, своје срце на службу ближњима - се увек стоструко исплати. Господ даје човеку искуство љубави, искуство милосрђа, које ће му бити неопходно, када из пролазног живота оде у вечни живот.” Протојереј Андреј Лемошонок