Наш манастир је место где долазимо да живимо у складу са Божјим заповестима и испуњавамо Вољу Божју.
Манастир је одраз Божје љубави, и свако би овде требало да се уздигне ван својих ограничења и слабости да би постигао јединство које је Исус Христос проповедао у Гетсиманији.
Манастир је породица уједињена око Бога. Чланови ове породице су другачији и долазе из различитих средина. У манастиру свако научи да воли друге и да се моли за друге. Кроз овај труд они постепено развијају савршену љубав и бригу пуну молитве за свако живо биће и човечанство.
Манастир је такође војска, баш као што војници морају бити увек спремни, тако и житељи манастира морају увек бити спремни на безусловну послушност Божјој заповести и на дневну борбу против греха, ослањајући се на Божју заштиту и милост.
***
Предисторија настанка женског манастира свете Јелисавете у Минску потиче из 1994. године. Две парохијанке цркве светог Петра и Павла, од којих је једна радила у Другој градској болници и друга у Републичкој психијатријској болници обратиле су се свештенику Андреју Лемешоноку замоливши га да дође и да причести тешко болесне пацијенте.
Од тада су отац Андреј и његова духовна деца почели редовно да обилазе обе болнице. Они су својим штићеницима говорили о Христу и Православљу, трудили су се да подрже страдалнике и да их утеше, јер је друштво многе од њих оставило да се сами суочавају с болешћу.
У априлу 1996. године у Републичкој клиничкој психијатријској болници служен је први молебан. А 27. септембра исте године на празник Воздвижења Часног Крста Господњег овде је служена прва света Литургија. Од тада су службе почеле да се одржавају сваке недеље. Круг парохијанки које су обилазиле болнице у слободно време, после наставе и рада, постепено се ширио. И ускоро се у Минску појавило Сестринство у част Преподобномученице кнегиње Јелисавете Фјодоровне.
Дана 7. децембра 1996. године Митрополит мински и слуцки, Филарет, патријаршки егзарх све Белорусије благословио је сестре да иду путем служења Богу и ближњима. Обраћајући се сестрама милосрђа он је рекао: «Захваљујем вам се и благосиљам вас, жене-мироносице наших дана, због тога што миром лечите телесне чиреве и душевне ране, олакшавајући људску патњу и ублажавајући сурову природу данашњице.»
Извесно време после оснивања Сестринства родила се идеја о подизању храма на територији Републичке психијатријске болнице у насељу Новинки. Средстава за то није било, а покушај проналажења спонзора је био безуспешан. Појавиле су се и друге потешкоће: неповерење околине, проблеми с вађењем докумената. Тада је протојереј Андреј Лемешонок (духовник Сестринства и манастира) отишао по савет код старца Николаја Гурјанова који је живео на острву Залит (Псковско језеро). Старац је благословио изградњу храма и пруживши новчаницу од пет рубаља на којој је проказана црква, рекао је: «Остало ће људи додати.»
У току Светле седмице 1997. године сестре су први пут изашле на улице Минска с кутијама да прикупљају средства за изградњу храма. И људи су заиста додали: свака цигла је нечија жртва, нечији бол или радост, молба за молитву.
Дана 23. августа 1998. године обављен је први монашки постриг – једна од сестара је постала монахиња. Ово се десило у околини Минска, у селу Домошани, у женском манастиру светог Јована Богослова. Али се даном оснивања женског манастира свете Јелисавете ипак сматра 22. август 1999. године. Тог дана Митрополит мински и слуцки, Филарет, патријаршки егзарх све Белорусије, благословио је регистрацију манастира и замонашио је још три сестре.
Данас у женском манастиру свете Јелисавете живи преко сто двадесет сестара различитог узраста. Све сестре јутро почињу од црквене молитве: у 5:45 се окупљају на полуноћницу, затим се служи света Литургија.
Све сестре свакодвневно читају акатист светитељу Николају Чудотворцу Мирликијском, моле се за јединство и изградњу обитељи. Сваке недеље се у манастиру служи акатист Преподобномученици кнегињи Јелисавети Фјодоровној.
Протојереј Андреј Лемешонок био је духовни отац од почетка настанка манастира. Наше духовне водиље, како у свакодневном животу манастира и у начину како се односимо према свету, били су манастири свете Марте и Марије, које је основала Велика кнегиња Јелисавета Фјодоровна у Москви, као и манастир светог Јована Крститеља у Есексу у Великој Британији, којег је основао архимандрит Софроније (Сахаров).
Подржите нас у својим молитвама, и нека вас благослови Бог!
