Болнице

Господ Исус Христос је лечио људе речју и делом, бринући се не само за њихова тела, већ пре свега за њихове душе, дакле за целог човека. Болесним људима је потребна терапија, али им је потребно и друштво и духовна подршка. Манастирске сестре болеснике подсећају на то да су њихове душе живе и да Свете Тајне јачају душу и телу, те тако помажу оздрављењу.

Мирјанке и волонтери манастира помажу пацијентима Националног центра за ментално здравље, Минском градском центру за рехабилитацију деце с менталним болестима, Националном истраживачко-практичном центру за плућне болести и Општој болници бр. 2.

Кад се човек нађе у болници ван свог уобичајеног окружења и насамо са собом, он често почне себи да поставља питања о смислу живота и постаје отворенији за размишљање о Богу и души. Наша циљ је да будемо поред, да донесемо утеху, саосећање и љубав свима онима којима су потребни у овим критичним тренуцима.

Преподобни старац Амвросије Оптински је говорио: „Понекад нас болест задеси како би пробудила наше успаване душе.“ Захваљујући нашој служби многи су стекли веру, научили су нешто о Светим Тајнама и почели да иду у Цркву.

Дајући благослов за оснивање нашег манастира Митрополит Филарет је рекао: „На своју службу би требало да гледате овако: ‘Дошао сам да негујем болеснике. Молим Те, о, Господе, да делујеш кроз мене.’“ Његове речи и дан-данас надахњују сестре.