По доласку у сестринство, две године сам била по болничким одељењима, а потом сам ступила у манастир.
Како треба да живи човек који зна да се време ближи крају? Одговор на то питање, који нам Сам Господ даје, заиста је запањујућ.
Монахиња Јулијана Денисова, диригент хора манастира свете Јелисавете у Минску је код нас у гостима. Тренутно слушамо песму, затим ћемо направити кратку паузу и поново се вратити овде, у студио. Лиза Горскаја и ја Алексеј Пичугин. Не прекидајте!
Када су затворили Оптину, у периоду док је старац Нектарије био у прогонству, он је по својој слабости туговао. Његова духовна кћерка је причала како јој је плакао на рамену – за њега је све било изгубљено.
Када би у нашим животима све било лепо, слатко и једноставно, постали бисмо ужасни! Управо су наше жалости, неуспеси и падови ти који нас отрежњавају, те почињемо да гледамо другачије на слабости оних људи који су са нама.
