У манастиру свете Јелисавете помоћ су често тражиле и жене које су се нашле у тешким животним околностима.
Нађена је територија где је раније било војно одељење и храм у име Преподобног Сергија Радоњешког.
2011. године на подручју села Неолидовићи (1,5 км) у правцу Мјадела, 7 км од села Вишњевка, организован је женски метох манастира свете Јелисавете.
Овде живе жене које су у тешкој животној ситуацији: које су зависне од алкохола и наркоманије, које су пуштене из затвора, које су због нечега изгубиле своје домове, своју родбину, посао. Све, које су одлучиле да нешто промене у своме животу, овде су нашле склониште и примену према својим способностима.
Заједно са манастирским сестрама Варваром и Маријом, у манастирском комплексу данас има око 30 жена. Живе у двоспратној кући по 3-4 особе у соби. Имају 3 оброка дневно у заједничкој трпезарији.
За њих су створени посебни услови становања: две одвојене куће породичног типа. Васпитање и издржавање детета је озбиљна ствар, па су такве породице под државном контролом. У животу тих жена већ се догодило чудо: захваљујући помоћи и подршци сестара оне су остале заједно са својом децом.
Било које, наизглед, безначајно преображење и било који, чак најмањи корак напред, ка Светлости дешава се захваљујући светом Причешћу, исповести и молитви. Молитвом почиње и завршава се сваки радни дан становника комплекса. Како што знате, молитвени рад је један од најтежих. Али овде не постоји страх од било каквих потешкоћа.
Почевши од октобра 2013. године, сваког уторка у женском комплексу служи се Божествена Литургија - за сада у малој крипти Преподобног Сергија Радоњешког.
У току недеље сестре сваки дан читају акатисте разним светитељима: Марији Египћанки, икони “Чаша Неиспијена”, светој Блаженој Матрони Московској, светом Николају Чудотвроцу Мирликијском, исцелитељу Пантелејмону, Преподобним Кирилу и Марији, родитељима светог Сергија Радоњешког. Акатист њиховом сину, Преподобном Сергију, чита се свакодневно. Сестре се моле светитељу за помоћ у обнови храма у његову част, чија је изградња почела у пролеће 2014. године на сачуваним темељима након пожара. Прелепи дрвени храм се протеже у висину, а сестре се моле и чекају, када ће се на крају у Неолидовићима зачути величанствена звоњава звона.
У току дана становници комплекса читају Псалтир. После вечерњег правила, сестре увек моле једна другу за опроштај, обавља се Литија.
Како кажу монахинје које овде живе, најважније је у духовном животу ових жена које страдају- схватити, да оне без храма не могу. Причешће- није магично средство, које када примиш можеш се вратити пређашњем животу. причешће, молитва, рад, треба да постане основа и норма живота. И тада човек почиње да оживљава.
На срећу, таква преображења се већ дешавају: једна од становница комплекса постала је становница манастира, друга- сестра милосрђа.
Радне одговорности су додељене свакој од њих према сопственим снагама и способностима. Сестре раде у башти, баве се шивењем и рукодељем, воде рачуна о домаћим животињама.
У главном у манастирској заједници у Неолидовићима, жене које ту живе заузете су кућним пословима: раде у кухињи, у повртларству, стакленицима и баве се чишћењем. Наравно, постоје бројни сезонски радови: на пример, зими узгајају печурке у подрумима. Лети припремају лековите траве (коприву, шентјажевку и др.) за биљну радионицу. За празник Уласка Господа у Јерусалим (Цветну недељу-Врбицу) припремају врбове гранчице.
Ту се налазе радионица за шивење и радионица за вез. По правилу, различите ствари се праве према потребама манастира (монашке одежде, прегаче за трпезарију, пешкири, марамице итд.). Али као добри мајстори, жене су спремне да прихвате било који посао и да га испуне марљиво, квалитетно и прецизно.
И какав је комплекс без домаћих животиња? Сестре са љубављу и негом воде рачуна о козама, зечевима, пилићима. Овде је увек могуће обрадовати себе свежим козијим млеком и сиром.
Жена и рукодеље су нераздвојни концепти. Ево на подручју Неолидовића рукодеље је корисна ствар, која овим житељкама помаже да поново пронађу себе, да се науче новоме и да пронађу вољено занимање. Сестре шију кожне ладанке, праве бројанице, које им наручују чак из иностранства.
Жене које раде у комплексу увек су укључене у припремама за разне манастирске празнике. На пример, на Пасху помажу у пекари, боје јаја у трпезарији.
Сестре су под руководством упокојене монахиње Васе осмислиле невероватан креативан концепт – Божићну представу. Училе су да певају, вежбале су песмице и кренуле су по селу Неолидовићи, гдје су их сви дочекали радосно и са добродошлицом.
Како што се обично дешава, једноставна идеја се развила у креативни пројекат у пуној величини. Иако су се у почетку Божићне песме чуле само у малим селима, сада се територија где се оне певају веома проширила. Сестре одушевљавају становнике околних села и градова са љубазним и еуфоничним песмицама.
Пријем у Центар за рехабилитацију врши се само по благослову протојереја Андреја Лемешонока, духовника манастира свете Јелисавете, или монахиња које су задужене за послове манастира. Можете добити упут за медицински преглед у оближњој болници. Након примања благослова и лекарског прегледа, можете ићи у Центар за рехабилитацију.
Отац Андреј одржава сусрете са паством у храму у част Иконе Мајке Божије „Державнаја“ сваког уторка у 19 часова. Можете му прићи након састанка и примити његов благослов.
Када дође нова сестра у манастир, она, заједно са сестрама монахињама, пролази кроз пробни рок који ће испитати њену спремност на заједницу и живот у манастиру. То обично траје три месеца или пола године. Након одређеног времена, сестра која је дошла, заједно са монахињама дужна је да изабере своје место у заједници. Овакав разговор није сувишан извештај о извршеном послу, него духовна анализа- расуђивање о своме животу, о даљем путу. После беседе разговара се о новом року боравка, након које се поново води овакав духовни разговор. По резултату неколико оваквих беседа, особа ће имати могућност да добије боравак на неодређено време. захваљујући таквом приступу људи схватају да не трате време само радећи у комплексу, него су део нечег великог и важног.
По завршетку неколико оваквих беседа, особа ће имати могућност да добије боравак на неодређено време. Захваљујући таквом приступу људи схватају да не троше време само радећи у комплексу, него су део нечег великог и важног.
Човек који је погођен грехом изгледа као оштећена икона. Кроз покајање постепено се појављује његов свети лик. Али да би се то десило, неопходно је уложити огромне напоре. Важно је да сваки човек види у себи слику Божију и да се бори против греха, за себе, за свој живот, за могућност да буде са Богом! Наравно, у овом тешком делу сопственом снагом, без помоћи Божије и подршке ближњег, то је немогуће постићи. Али ако човек има наду, веру и поверење у Бога, узајамно стремљење ка љубави - све ће се остварити!
