Ми идемо стопама покровитељке нашег манастира, свете Јелисавете. Због тога је помоћ унесрећеним и сиромашним људима један од наших главних приоритета. Основали смо два центра за рехабилитацију у близини Минска – један за жене и други за мушкарце.
Рејонски извршни комитет Минске области је 1998. године сестринству манастира Свете Јелисавете доделио 120 хектара за пољопривредно газдинство, недалеко од села под називом Лиса Гора (Ћелава планина). Овде је основан Рехабилитациони центар за мушкарце.
Управо овде мушкарци који су доспели у тешку животну ситуацију (бескућници, бивши затвореници, зависници од алкохола и дроге, инвалиди и сиромашни људи) могу пронаћи уточиште. Не само то, ови људи могу да промене своје животе и да пронађу Бога на овом путу.
Данас око 180 људи живи и ради у рехабилитационом центру. Манастир им обезбеђује основне ствари као што су одећа, храна, средства за хигијену, лекови и друге неопходне ствари.
Многи људи немају довољно хране и одеће за удобан живот, али је још горе кад немају Бога. Христос нам даје снагу да наставимо да идемо, да се мењамо и постајемо бољи, да преживимо сваку животну ситуацију.
Због тога верујемо да је наш задатак да људима у Рехабилитационом центру говоримо о Богу, да им показујемо пут до Њега.
Молитва и богослужења су средиште њиховог живота док живе у Центру. Молитва је разговор с Богом, али има још једна ствар која је много више од тога. Евхаристија – Свето Причешће – је најважнија за сваког православног хришћанина. Евхаристија омогућава овим људима да приме Христову Крв и Тело и да се сједине с Њим.
Због тога људи сваке суботе учествују у Литургији. Они такође имају прилику да се исповеде и да приме Свето Причешће што им свакако даје снагу да наставе да се боре против греха и да се мењају. Духовник долази сваког петка да поразговара с људима и да их исповеди у току ноћи.
Саградили смо лепу белу цркву на територији Рехабилитационог центра.
Митрополит мински и слуцки Филарет је освештао цркву у част иконе Мајке Божје „Неиспијена Чаша“. Људи сада имају могућности да се моле апсолутно сваког дана. Они такође непрекидно и наизменично читају Псалтир 24 часа дневно.
Радна терапија је још један врло важан сегмент у животу мушкараца у Центру. У суштини, она заузима највише њиховог времена између службе и одмора.
Сваки човек има послушање које је способан да обавља или које воли. То може бити рад у кухињи, гајење поврћа, рад са пчелама и врцањем меда, старање о животињама као што су кокошке, краве, коњи, козе и мајмуни или чак рад у библиотеци Центра. Мушкарци могу да науче да буду одговорни, да раде и да буду од користи другима.
Љубав је још један важан чинилац рехабилитације. Веома је важно видети у човеку лик Божји и односити се према њему с поштовањем. Кад виде овакво опхођење према себи ови људи од којих су многи одрасли као сирочад и нису доживели никакву љубазност у свом животу, почињу да отварају своја срца и да одговарају на исти начин. Они уче да верују другима и да их воле.
Заједно с молитвом и Светим Причешћем радна терапија и љубав приближавају ове људе испуњенијем и срећнијем животом с Богом, што је заправо наш дугорочни циљ.
