Заједничке молитве и службе имају суштински значај за наш манастирски живот и служење, а ниједно од то двоје се не може замислити без свештенства. У принципу, живот и служење монашке заједнице би били немогући без њих. Они су наши духовни водичи и учитељи, наши добри пастири и људи од поверења, наши исповедници. Они нам дају потребну утеху, рецимо, својом молитвом и добронамерном речју. По старој црквеној традицији ми своје свешенике с љубављу називамо оцима.
У нашем манастиру има 14 свештенослужитеља (укључујући двојицу ђакона), а њихов старешина је наш духовник. Њихов рад је заиста самопрегоран и посвећен. Служба свештеника почиње рано у зору. После јутарње литургије он одлази на своје свакодневне многобројне задатке, који се такође називају послушањем. Свакодневно врши дужности у цркви, обавља тајне, бави се пастирским радом на местима где служимо, обавља уобичајене мање службе у цркви, општи са својом духовном децом и духовно руководи сестрама у нашем сестринству.
Служење наших свешеника не престаје ни за тренутак. По речима оца Андреја Лемешонока: „Свештеник је канал између Бога и човека. Он је неко ко свој живот посвећује служењу Богу и људима. На свој начин, бити свештеник зачи живети аскетски и носити тежак крст. Међутим, то је и велики благослов.“
Као што су различити путеви до Бога, тако су различити и путеви до свештенства. Сваки наш свештеник има своју причу. Многи су завршили секуларне образовне установе, стекли световну професију и радили у њој дуги низ година. Други су се за своју службу одлучили у ранијим годинама. Неки наши свештеници су почели да долазе у цркву као деца. Долазили су у школу веронауке у били чланови наших омладинских група као младићи.
Међутим, сви су постали свештеници одговоривши на Божји позив у извесном тренутку свог живота. „На мене је снажан утисак оставила библијска прича о човеку и талентима које му је Бог дао,“ сећа се отац Сергије Черњак. „Она је дотакла струне мог срца и због ње ноћу нисам могао да спавам. Шта ако ми је Бог дао таленат и ако је хтео да га искористим, а ја га кријем у песку? Шта ћу одговорити на то? То су биле мисли које су ме подстакле да се упишем на богословију кад сам имао 27 година.“
Наши оци су обдарени разноврсним талентима. Многи су сликари, писци духовних поема и песама, као и музичари. Међутим, сви имају један заједнички таленат – да граде своје животе на чврстом темељу вере. То показују снажне и сложне породице наших свештеника пуне љубави.
