„ПОЈАТИ БОГУ“ СВЕТЛО ВЕЧЕ СА МОНАХИЊОМ ЈУЛИЈАНОМ (ДЕНИСОВОМ) ТРЕЋИ ДЕО

А. Пичугин: Хајде да направимо паузу од неколико минута: сада ћемо прво послушати још једну песму– овога пута ћемо, чини се, слушати песму, под називом „Три ангела“, на белоруском језику?

Монахиња Јулијана Денисова: Па иначе, ова песма је рађена на тему.

А. Пичугин: Ево!

Монахиња Јулијана Денисова: Зато што се тамо говори о томе какву душу ангели воде и да си ти душо „поред Раја прошла?“

А. Пичугин: Послушајмо песму...

Монахиња Јулијана Денисова: То је белоруска народна песма.

А. Пичугин: Да, белоруска народна. А музички аранжман је Ваш?

Монахиња Јулијана Денисова: Аранжман, да.

А. Пичугин: Монахиња Јулијана Денисова, диригент хора манастира свете Јелисавете у Минску је код нас у гостима. Тренутно слушамо песму, затим ћемо направити кратку паузу и поново се вратити овде, у студио. Лиза Горскаја и ја Алексеј Пичугин. Не прекидајте!

Л. Горскаја: Поново у емитовању радио „Вера“, у програму „Светло вече“. Са вама у студију Алексеј Пичугин...

А. Пичугин: Лиза Горскаја...

Л. Горскаја: Код нас у гостима је монахиња Јулијана Денисова: композитор, диригент, вођа хора. Послушали смо белоруску народну песму са ауторским аранжманом матушке. И мени и Алексеју је било откриће то, што у хору женског манастира свете Јелисавете постоји прекрасни мушки соло и да је хор – мешовит. И можемо ли рећи о томе понеку реч: како се десило то да је у женском манастиру хор мешовит? Зато што смо сви ми навикли: мушки манастир – мушки хор, женски манастир, женски хор. Да, такав је стереотип.

Монахиња Јулијана Денисова: У ствари то није баш тако. И Ви такође имате манастире са мешовитим хоровима.

Л. Горскаја: Мислите у Русији?

Монахиња Јулијана Денисова: Да, у Русији. И у женским манастирима су мушкарци – иноци и монаси и у мушким манастирима постоје женски скитови. То је већ довољно распрострањен феномен. Буквално, само што смо отишли из аеродрома, а мени су говорили о Задонском манастиру, Тихона Задонског. Тамо је на стотине монаха и стотине монахиња. Таква је традиција. И узгред, у нашем манастиру постоји такав скит, мала мушка заједница.

Но у овом случају није ствар у томе, него како је уопште хор из света, хор људи из света у манастиру?

У ствари, ми имамо много хорова. Наш манастир је такав, знате, као ранохришћанска заједница, тамо је све. Он је изникао из сестринства милосрђа, као и обитељ Марте и Марије, коју је, овде, у Москви, подигла, наша света Преподобномученица Јелисавета Фјодоровна. Наш манастир је у част Преподобномученице Јелисавете Фјодоровне. По таквом типу се наш манастир и гради.

Онда су неке сестре – ми смо их називали „беле сестре“ (то су сестре милосрђа из света)...

А. Пичугин: Значи, по типу обитељи Марте и Марије је устројен манастир свете Јелисавете?

Монахиња Јулијана Денисова: Да да. Ми смо желели да у потпуности посветимо свој живот Богу, и писали смо молбу владици Филарету, и он је благословио изградњу манастира. Монашку заједницу је основало првих 15 сестара, студенткиња у Минску и почела је изградња првог храма. Наш манастир није изграђен на пустом месту.

Говорим вам о свему овоме, како би вам било јасно, због чега имамо мешовит хор. Ми имамо и мушки хор, и још и хор белих сестара. Па, наравно и главног певача, а у манастиру има много служби...

А. Пичугин: То све носите Ви?

Монахиња Јулијана Денисова: ... носи монашки хор. Хор монахиња. Он се назива „Сестринским“.

А. Пичугин: Ви диригујете, како смо Вас представили - као диригента Празничног хора?

Монахиња Јулијана Денисова: Па и монашког такође.

А. Пичугин: И, наравно, диригент мушког хора?

Монахиња Јулијана Денисова: Мушки хор се назива „Братским“. Сестрински и братски. Тамо поју људи који су у нас при манастиру, они који се труде и живе. Но, уопште, знате, у нашем манастиру је интересантан живот.

А. Пичугин: Вратићемо се мало касније животу у манастиру, како бисмо одредили неку хронологију, да слушаоци не би имали осећај да прескачемо са теме на тему. Говорићемо још мало о томе, како сте пришли Цркви, непосредно, како сте постали диригент или бар, за почетак о томе како сте дошли у хор Петропавловског сабора, одакле сте прешли у манастир – заједно са хором, ако сам добро разумео.

Монахиња Јулијана Денисова: Куда иде музичар, када се оцрковљује?

А. Пичугин: Логично, да, у певницу.

Монахиња Јулијана Денисова: Да. Шта чини уметник? Почиње...

Л. Горскаја: ... да се бави иконописом.

Монахиња Јулијана Денисова: Да, иконописом. А музичарима, наравно, није довољно, због тога се иде у певницу. Три године сам појала у хору моје пријатељице Лене, која је била диригент тог Петропавловског сабора. А потом се појавила потреба... Започета је изградња нових храмова, много служби се служило – појавила се потреба за још једним хором. И тако је настао Празнични хор, Петропавсловског сабора, „од нуле“. Духовник ми је то од почетка предложио (мој духовник је такође и духовник нашег манастира). Тада још о манастиру није било говора, он је био клирик сабора светих Петра и Павла, наш отац, Андреј Лемешонок.

А. Пичугин: Опростите, молим Вас, сад сам схватио да постоји сабор Петра и Павла у Минску. Много пута сам пролазио поред њега и улазио унутра.

Монахиња Јулијана Денисова: Да, он се налази у центру.

А. Пичугин: Погледао сам фотографију и одмах сам схватио где је то.

Монахиња Јулијана Денисова: Да, то је тако.

И појавила се потреба за образовањем новог хора. Позвали су ме, зато што сам музичар и рекли: „Да ли бисте могли Ви? Можда само да покушате?“ Рекла сам: „Слушам шта говорите, хајде да покушамо.“ Окупила сам своје другове – троје, четворо, шесторо људи. Потом су око нас већ постали...

Разумете, наш хор је по свом саставу необичан. Зато што није постојао никакав позив: „Дођите сви!“, а ми никакав позива нисмо ни захтевали – просто смо тражили своје колеге, пријатеље, ученике, како бисмо сви са таквим образовањем били једнаки. То је веома важно – да су људи из једне школе. Додуше, не у смислу просторија, мада има и тога, зато што смо ми сви ишли у средњу школу коју сам и ја завршила – ССМШ при БГК. Тамо сам предавала готово тридесет година након завршетка Консерваторијума, и тамо се мој живот обликовао. Због тога су сви пријатељи, колеге одатле.

А мушки састав – то су наши ученици, студенти хорског одељка и духовног. Односно, у нашем хору су осим вокалиста, музичари разних професија. Можда ће то звучи чудно, зато што је вокал у хору занимање. Али хориста и вокалиста су две различите професије. Зато што је суштина хора сабрање, а певач, солиста је по својој суштини индивидуалан. И има другачији приступ учењу.

А. Пичугин: Да, говорили су ми да човек, који је навикао на соло извођења не може да пева у хору. Може, наравно, али ће му бити изузетно тешко.

Монахиња Јулијана Денисова: Може, али лоше.

Л. Горскаја: Или не одмах.

Монахиња Јулијана Денисова: Биће му лоше, и свима у окружењу ће бити лоше. Не зато што је он лош или зато што лоше пева – већ зато што је хор устројен другачије. Њих уче другим стварима – да слушају себе. А овде није нужно слушати себе, већ слушати друге.

А. Пичугин: Тако сте дошли у Петропавловски сабор и на крају сте и окупили хор и постали диригент хора.

Монахиња Јулијана Денисова: Не одмах, и не брзо и веома скрупулозно. Зато што је „јурити“, елиминисати, одбијати – веома тешко, теже него једноставно ангажовати особу која није у потпуности погодна. Старали смо се да окупимо људе, који су одмах у потпуности одговарали. Не „Потом, ћемо се можда повући“. Због тога се у хору налази тако драгоцен мозаик људи.

За све време постојања, следеће године ће бити двадесетогодишњица хора, наравно да је много људи прошло кроз наш хор. Научили су да поју гласове, научили су да поју песме, неколико диригената из нашег хора је отишло, много певача...

интервју (28.05.2016)

22.07.2019

0
Коментари

Написать комментарий...

Цитата

Занимљиво

НАСТУП ХОРА СВ. САВЕ У БЕЛОРУСКОЈ ДРЖАВНОЈ ФИЛАРМОНИЈИ Хор Храма Светог Саве основан је у августу 2018. године са благословом Његовог Преосвештенства Епископа ремезијанског господина Стефана.
ДУХОВНИ МЕД Сад бих желео да кажем нешто у одбрану осећања, премда су ми, наравно, блиске речи „не веруј себи док не легнеш у гроб“, ипак треба…
БЛИСКА СРБИЈА У СРЦУ МИНСКА У суботу 19. октобра на Фестивалу Државнији Глас, у храму посвећеној Икони Мајке Божије Владарке (Державне), који је уједно и највећи…

СВИ ТЕКСТОВИ

Комментировать