Када би у нашим животима све било лепо, слатко и једноставно, постали бисмо ужасни! Управо су наше жалости, неуспеси и падови ти који нас отрежњавају, те почињемо да гледамо другачије на слабости оних људи који су са нама.
Пре много година у посету ми је дошао један студент. Са великом неодлучноћу и истовремено са истрајношћу тврдоглавог трагача, изјавио је, да је атеиста, међутим, да би веома желео да верује, али да не може.
Кад је грађен храм у част иконе Мајке Божије „Державнаја“ мислили смо да ће сад сигурно бити места за све — он може да прими 1200 људи. А сад у манастир долази много народа.
Мати, а како сте се нашли у сестринству? Шта Вас је у њега довело? У то време сам радила на Институту за онкологију као санитарка у операционој сали. Веома сам волела операциону салу и посао у њој и похађала сам курс за медицинске сестре.
Настојатељица минског манастира свете Јелисавете, игуманија Ефросинија, на постригу је добила име у част небеске зaступнице белоруске земље, свете Ефросиније Полоцке (ово име значи „срећна“).
