НАШИ ХОРОВИ

ПРАЗНИЧНИ ХОР

Хор минског манастира свете Јелисавете добро је познат љубитељима црквеног појања: десет година је својим појањем радовао парохијане минског храма светих Петра и Павла. У новембру 2007. године диригент хора Ирина Денисова је одлучила да свој живот посвети Господу и постала је искушеница, а затим и монахиња обитељи свете Јелисавете. Убрзо су појци хора, не желећи да се растану од хоровође, кренули за њом како би учествовали у манастирским богослужењима недељом и о празницима, настављајући да славе Господа, по речима псалмопојца, „на всјаком мјесте владичествија Јего“.

Сви појци су музичари различитих струка: диригенти, музиколози, композитори и извођачи; међу њима има магистара историје уметности, добитника награда и диплома на међународним конкурсима, хоровођа и солиста хорских ансамбала престонице. Основу репертоара чине хармонизоване варијанте старих мелодија, напева древних манастира и уобичајеног црквеног појања. Његов битан део јесу песме диригента хора, монахиње Јулијаније.

Стваралаштво овог црквеног ансамбла је добро познато, како у Белорусији, тако и ван њених граница. Издавачка кућа манастира свете Јелисавете је издала читав низ албума хора (у то време храма светих Петра и Павла): „Песме свеноћног бденија и Свете Литургије“, „Великопосне и Васркшње песме“, Акатист пред иконом Мајке Божије „Свецарица“, „Поју Богу мојему, дондеже јесам“, „Пјеније всеумиленоје“, „Крјепост моја и пјеније моје Господ“, „Моји дани“. Касније је у манастиру направљен јединствени снимак: „Молебан за оне који пате од болести алкохолизма и наркоманије“.

Сва средства од продаје увек се користе за изградњу и потребе обитељи.

Неколико албума издато је у Пољској и у Француској. Хор је 2003-2004. године обавио велик и озбиљан посао покренувши серију „Песме руске дијаспоре“. У овој серији хор је касније снимио још два диска: бр. 3 „Свеноћно бденије уобичајених напева“ Бориса Летковског и бр. 8. Сви дискови су издати у Сан-Франциску (САД), а такође су их издале издавачке куће Московске Патријаршије и манастира свете Јелисавете.

Албум „Само мало“ из серије „Песме ходочасника“ је јединствен по томе што два манастирска хора — хор сестара-монахиња и Празнични хор — поју истовремено: по правилу, мелодију воде сестре, а мешовити хор имитира пратњу на жичаном инструменту „гусле“ или на гитари.

На почетку свог стваралачког развоја хор је у складу са својим могућностима учествовао у различитим конкурсима и фестивалима с променљивим успехом по милости Божијој. Тако је 1999. године на IV Међународном фестивалу православних песама у Минску добио Гран-при, а 2000. године је постао добитник награде на XIX Међународном фестивалу православне црквене музике у Хајновци (Пољска).

Хор је три пута учествовао на Фестивалу руске духовне музике у Виљнусу (Литванија); у Варшави на Међународном фестивалу сакралне музике био је једини хор који је представљао православље; певао је у познатом храму Христа Спаситеља и у Краљевској сали Останкино у Москви, у Сали Академске капеле и Великој сали Санктпетербуршке филхармоније, учествовао је у богослужењима древног Псково-Печерског манастира.

Последњих година хор учествује у обнови „Великопосних концерата“ — једног од главних пројеката Академије православне музике у Санкт-Петербургу. Диригент хора монахиња Јулијана такође предаје у „Летњој школи“ Академије и члан је жирија конкурса православних композитора „Роман-Слаткопојац“.

У манастирском периоду репертоар хора је значајно промењен. За њега је карактеристично одрицање од ауторске музике и ослањање на нову хармонизацију мелодија знаменог и византијског напева. Знамени напев представља основни облик древног руског црквеног појања по „знёменам“ – старим руским нотама, а не по слуху. Основне карактеристике оваквог напева су: разговетност изговарања, јасност у изражавању мисли, једноставност музичке грађе, смиреност и озбиљност које захтева традиција црквеног богослужбеног појања. Главни задатак хора увек остаје лепота и благољепије црквеног богослужења.

Диригент хора монахиња Јулијанија (Денисова) је дипломирала на Факултету за теорију и композицију Лењинградског државног конзерваторијума, аутор је преко 170 црквених песама, хармонизација и аранжмана. Издавачка кућа манастира свете Јелисавете издала је нотни зборник њених дела „Пјеније всеумиленоје“. Информативна агенција Белоруске Православне Цркве је о њој издала филм „Диригент“, а видеостудио манастира — документарни филм „Инокиња“, у којем се говори о путу човека ка Богу, а  филм „Једним Срцем“ говори о појицима Празничног хора манастира. За усрдан труд у славу Свете Цркве награђена је медаљом светитеља Кирила Туровског.

 

ХОР СЕСТАРА

Сестрински хор минског манастира свете Јелисавете настао је на основу малог (6-10 чланова) аматерског хора сестара милосрђа, које су обилазиле болеснике Републичке психијатријске болнице у насељу Новинки и које су тамо заједно са свештеницима служиле Свету Литургију. Кад је 1999. године званично основан манастир, чланице овог хора су примиле постриг и тако је хор природно постао монашки. Временом су хор попуњавале нове сестре-појци, које су долазиле у манастир који је постајао све већи и сад у хору на службама за празнике пева и до 25 сестара.

Хор је основала и његов први диригент је била монахиња Марта (Гускова). Захваљујући њеном труду и трагањима уместо уобичајеног црквеног појања у манастиру су почели да се чују древни напеви. Овим напевом се пева цео годишњи круг богослужења: у току обичних дана углавном се поје знаменим напевом, или једном од његових варијанти, валаамским, а недељом и о празницима осим њих се могу чути византијски и грчки напев, као и старобугарско, македонско и грузијско појање. А на богослужењима која се обављају у болници певају се уобичајени напеви на три гласа.

Складно, узвишено, беспрекорно појање на богослужењима представља главни задатак хора, који не напушта ни просветитељску делатност.

Тако је за последњих десет година хор издао неколико дискова, који плене пажњу православне публике. То су: „Свеноћно бденије“, „Песме Великог поста“, „Васкрс“, „Небо на Земљи“, „Акатист Божићу. Народне Божићне песме“, „Благодарење. Појање Свете Литургије“.

Диск „Светло горење“ започиње серију „Песме ходочасника“. На њему су заступљени духовне и друге песме и духовни стихови као што су „Слава Богу за све“, „Ксенија Блажена“, „Отац наш Серафим“ и друге.

Диск „Само мало“ из серије „Песме ходочасника“ је јединствен по томе што два манастирска хора — хор сестара-монахиња и Празнични хор — поју истовремено: по правилу, мелодију воде сестре, а мешовити хор имитира пратњу на жичаном инструменту „гусле“ или на гитари. Умилно, чисто звучање гласова, топле мелодије и љубав православног народа према Богу и Његовим светитељима, уткана у текстове, представљају главну вредност дискова из ове серије.

Осим тога, монашки хор је учествовао на Међународном фестивалу црквене музике у Хајнoвци (Пољска), где је два пута удостојен награде симпатија гледалаца.

 

БРАТСКИ ХОР

Братски хор манастира свете Јелисавете настао је 2001. године. Хор се састојао од неколико братије који су радили у манастиру. Временом је хор почео да се повећава, почели су да долазе нови људи и данас се састав у потпуности обновио. Репертоар хора је заснован на древним двогласним напевима: знаменом, валаамском, византијском и другим. Сваке недеље петком хор поје у храму Психонеуролошког старачког Дома-интерната (за старе и инвалидне особе) број 3, у Минску, а недељом у манастирским храмовима.

2
Коментари

Написать комментарий...

Цитата

Занимљиво

РОЂЕНА ДУША: ИСКУШЕНИЦА ЈЕЛЕНА (ЈУДИНА) – ДЕО ДРУГИ Читала сам књигу праведног Јована Крестјанкина „Искуство грађења исповести“ и три месеца сам свакодневно плакала.
МИЛОШ БИКОВИЋ: „ТРЕБА СХВАТИТИ ДА ЈЕ ПОПУЛАРНОСТ ПРОЛАЗНА СТВАР“ Недавно је гост нашег манастира био познати српски глумац, Милош Биковић. Дао је мали интервју инокињи Јадранци (Ускоковић) и монахињи…

СВИ ТЕКСТОВИ

Комментировать