ПРАВОСЛАВНО ПОИМАЊЕ БОЛЕСТИ И ЛЕЧЕЊА (део први)

У име Оца и Сина и Светога Духа.

Неопходно је бити Православан да би благодатним средствима спасења превазилазили болести и невоље.

Док је човек био у рају био је здрав и радостан. Био је чист, безгрешен. Са Господом је разговарао.  Грехом прародитељи, и ми данас објављујемо рат Богу. Сваки грех је отровна стрела одапета против закона Божијег, против воље Божијег. Грех је узрок смрти и духовне и физичке. После греха прародитеља, људи су изгнани из раја и добили епитимију од Бога да живе на земљи, болују и умиру. Сваки грех је као вирус у организму, учаури се и чека.

Акo се грех умножава и не трудимо се да га се ослободимо, Господ интервенише са негодовањем, а то може резултирати болешћу и невољом. Сваки грех ремети нормално стање душе, сваки грех активира  нам савест и грижу савести, ако је душа још здрава да може да реагује на грех.

Временом грех отупи душу да није у стању да га примети.

Кад Христос васкрсе из мртвих, затворене двери Раја отвори. Остави у цркви Апостоле и њихове наследнике који су дужни да брод цркве наше усмере и усмеравају ка тихом пристаништу, ка Царству Небеском. Да вежу и дреше грехе. За болне и невољне да се моле, да им Господ услиши мољења.

За време земног живота Господ наш Исус Христос је чинио многа чудеса и исцељивао болне. Еванђелист каже: „Кад би се о свему што је учинио Исус  написало, мислим да у цео свет не би могле стати написане књиге.“ И сада испуњава наша мољења, ако Му се искрено молимо и ако су нам та мољења на спасење.

Богомајка је Исцелитељка наша, Избавитељница, Умудритељка и Спаситељка наша. У болестима  и невољама када јој се молимо она је наша Брза Помоћница и у помоћ нам притиче и исцељује болне и из невоља избавља. Она се, са свима светима за нас моли Сину Свом и Богу да  нам милостив буде и да нам услиши мољења.

Господ је рекао ако имате вере као зрно горушичино и ви ћете чинити дела већа од оних које је Он учинио. Рећи ћете гори овој помери се одавде и баци се у море и биће тако. То је мање него да се помолимо за болног и да он оздрави. Свети Марко Трачески и многи слични њему потврђују ове Господње речи.

Свети Марко je упитао Серапиона: „Има ли у свету хришћана да кажу гори овој дигни се одавде и баци се у море, - и да се тако и збуде“? У том часу покрете се планина, на којој беху, и пође попут мора. А свети Марко махну јој руком, говорећи јој: „Шта ти би, горо? Ја не рекох теби да се покренеш, него разговарам с братом, а ти стани“! - Чим он то рече, гора се заустави.

Видимо како је била силна молитва светог Марка. А и вера и нада и љубав исто тако силне и чудотворне. Било за што да би се помолио Господ би му молитву услишио. Јер се његова воља ни у чему не коси са Божијом вољом. Господу се молио колико је и дисао.

Грех  изазива гнев Божији, на пример, судбина Содома и Гомора.

Некад невоље и болести могу бити изазване од непријатеља Православља. Биолошким или атомским ратом а у последње време и високофреквентним скаларним таласима Николе Tесле који могу изазвати и психичке болести и обилне падавине и поплаве, што се догодило недавно. Али ипак све бива по допуштењу Божијем.

Нојев потоп и све друге катастрофе бивају по допуштењу Божијем. У већини случајева су плата за грех, као и болести и невоље у свету.

Псалмопојац пева: „Непокорни (Богу) живе тамо где је суша.” Такође и где су и друге катастрофе. Претходни цунами је потопио острва где је разврат био такав да није могао бити гори.

Свети Јован Богослов у Откровењу говори о паду Вавилона, који је отровним вином разврата напајао многе народе, те ће он ради тога пасти.

Истина, постоје планови, да се у брзим налетима уништи што већи број православних. Да се човечанство сведе на пола милијарде, где ће бити робови и господари. Изазивањем или стварањем услова у свету за тешке болести и невоље које би човечанство смањиле на пола милијарде.

Зашто су ваљевски крај толико тукли радиоактивним бомбама непријатељи Православља? Православље је сметња сада модерном многобожном поретку у свету.

Један луди научник који је ради неког деликта морао у затвор рекао је новинарима: „Када нас лудих буде више него вас паметних ми ћемо вас све у затвор.“

Тако постоје болести и невоље изазване непријатељима Божијим. Али не бој се мало стадо. Ако поседујемо духовне вакцине православне онда ћемо благодаћу Божијом превазилазити болести и невоље. Народ широм света је у овом времену духовно девалвирао.  Свештеници и народ ослабили у вери.

Свети владика Николај у Небеској Литургији о томе пева: “Свештеници вером ослабили, калуђери посте оставили,
нити народ за празнике мари, нит за празник и обичај стари.”

Када код свештенства ослаби вера, њему бива свеједно да ли љуби руку своме епископу или јеретику. Из бивше шабачко-ваљевске епархије 35 свештеника је било код папе и љубило му скуте и рукаве. Сматрајући јеретика већим и светијим од себе, повлађујући римској јереси, и бивајући на њиховој страни. Недавни инцидент у Витлејему нам говори да се тежи да озакони безакоње.

Поједини клирици бивше шабачко-ваљевске епархије јавно су срамотили животворну и чудотворну веру отаца и светитеља српских и свеправославних који су животе давали на бранику вере и нације.

За одступништво од Православља се нису јавно исповедили и поново миропомазали, јер су постали свећеници и својим пољубцем показали да су поданици римског папе, а који је, и који су од 1054. године увек благосиљали упропаститеље православних земаља и православних народа. 

Да ли се они могу молити за болесне да оздраве, док се не покају за јеретичко понашање и поново не врате у крило Једне, Свете, Саборне и Апостолске цркве. Такви су најљући критичари свештенства, монаштва и народа, јер су од папе рукоположени на непогрешивост.

У пређашња времена кад је старац Тадеј Витовнички био млад, старији људи, када нису могли више да привређују узимали су бројаницу, уз њу су се, вероватно од детињства молили, и стално понављали Молитву Исусову: Господе Исусе Христе Сине и Слово Божије молитвама Богородице и свих светих помилуј нас грешне. И моју децу, унучад, праунучад (ако их је имао тај старац или старица) и покољење моје и у будуће чувај и брани од видљивих и невидљивих непријатеља, од болести и невоља. Више су помагали поколењу него док су копали и орали и радили друге послове.

Многи свештеници данас говоре: “Каква Исусова молитва, то је за монахе.” А монаси поједини кажу то је за столпнике и аскете. Господ наређује свима: „Молите се непрестано“. Све по савету и контроли искусног духовника. Када их нестане, списи светих Отаца биће нам руководитељи.

Без невоље нема богомоље, без муке нема науке. Без мољења нема исцељења болесника.

Човек не би требало да се уподоби магарцу па да заплива тек кад му вода уђе у уши. Кад се разболи да се почне враћати на пут спасења. Да почне да се моли за оздрављење и да каже свештенику да се и он за њега моли.

Када болесник дође свештенику и моли га за молитву за оздрављење, свештеник поступа слично лекару, прво установи узрок болести: да ли је физичке или духовне природе и које је тежине болест.

Свештеник као и лекар приступа терапији, с том разликом што су  код лекара терапије и лекови чисто  физичке природе и у већини случајева лече последице, а не узроке болести, док  духовни лекар преписује духовну терапију: благодатне лекове, све свете Тајне и свете врлине, и уз то се интезивно моли за оздрављење болесника.

Однос свештеника према болеснику треба да буде очинско-синовски. Било са каквом болешћу да болесник дође свештенику треба да буде примљен од свештеника са са пуно љубави. Да је свештенику јасно да он не исцељује,  него Господ и да је само делатељ на њиви Господњој, посредник између Бога и људи.

Да се не обесхрабри када му дођу најтежи болесници јер Господ може исцелити од најтежих болести, само ако болест болеснику није на спасење.

Ако негодује што су му дошли најтежи болесници то је исто као кад би лекар рекао: „Ти си болестан шта ћеш у болници“. Свештенику да су стално на уму Господње речи: „На дар сте добили и на дар дајте“.

Нажалост, многи свештеници душевне болеснике одмах шаљу лекару. Душе се лече духовним средствима. Где медицина стаје, ту једино духовна медицина може помоћи. Многи су примери исцељења и од најтежих болести духовним лековима.

Многи свештеници ако је болест тежа упућују болесне лекару. Многи лекари православни, знајући да ту не могу много помоћи усмеравају болесне свештенику.

Када ни свештеник ни лекар немају такта са болнима, многи оду код магијаша и од њега очекују да помоћу чаробног штапића добију исцељење.

У међувремену болест хвата маха зато што се болесник одметнуо од Цркве и одрекао благодатних лекова, и разгневио Бога. Или се одметнуо од лекара, и закаснио за лечење.

У медицини превентива је веома важна. Такође и у црквеној медицини.  Када користимо благодатна средства спасења, све свете Тајне и свете врлине, онда као да имамо благодатну вакцину која нас снажи против свих болести и невоља.

Како у медицини тако и духовном лекарству има шарлатана. По делима ће се познати.

Свештеник треба да разговара са болесником све док је потребно да би схватио каква га мука мучи, и да би могао за њу наћи лек.

Црква Православна је целебница и поседује сва лекарства да се сви исцеле од свих болести само ако се за то стекну услови.

Родбина се активира да на сваки начин помогне. Ако је непокајана, да се исправи и покаје да би се могла молити за свог сродника, и да би јој мољење било услишено.

Да се болеснику предложи духовна терапија, благодатни лекови и да се Црква за њега моли.

Најсилнија молитва за болесне и здраве је помињање на светој Литургији. Такође и света Тајна Јелеосвећења.

 

У Рибничком манастиру 2014. године

Лета Господњег, 20. априла 2018. године

1
Коментари
2 месяца назад
ХВАЛА! СЛАВА ГОСПОДУ НА ОЦУ НАШЕМ МАРЈАНИ!! СЛАВА МУ! СЛАВА МУ!

Написать комментарий...

Цитата

Занимљиво

Сви чланови

Комментировать